U čemu je šarm američkog fudbala?

Translations of this article are also available in the following languages:BosanskiDanskEnglishEspañolFrançaisItalianoMagyarNorskPortuguêsRomână

Tekst napisao: Travis Brody
Prevod: Ivan Kosanovic
Uredio: Nikola Davidovic

 

Na kraju prošle godine Jarryd Hayne, jedan od najboljih ragbi XIII igrača na svetu, najavio je da odbacuje svoju budućnost u Australijskoj Nacionalnoj Ragbi Ligi kako bi pokušao u NFL-u. Hayne ne samo da je odbio garantovanu zaradu sledeće sezone i potencijalni višemilionski ugovor o produžetku sa ekipom NRL “Parramatta Eels”, već je to uradio bez ikakvih garancija u dospevanju na roster nekog od timova u NFL-u. Jednostavno je napustio Australijsku Nacionalnu Ragbi Ligu u potrazi za svojim snom u NFL-u bez potpisanog ugovora na stolu.

U cilju daljeg istraživanja, nesporno je da Hayne nema iskustva igranja američkog fudbala. Australija ima “youth”, koledž i seniorske lige u američkom fudbalu, ali je Hayne igrao ragbi od malih nogu i nikad nije igrao američki fudbal ni na jednom od navedenih nivoa. U poslednje dve godine je razmišljao o prelasku u NFL i na kraju odlučio da je došao pravi trenutak. Nakon što je u septembru 2014. godine posetio “Seattle Seahawks-e” objavio je svoju odluku 15. Oktobra 2014.

Dakle, zašto bi svetska ragbi super zvezda –za kog neki smatraju da je jedan od najboljih ragbista na svetu – odustao od sigurnosti potpisivanja višegodišnjeg ugovora u ovom sportu i zamenio je sa nesigurnom budućnošću u američkom fudbalu?

Mi koji igramo ili koji smo ranije igrali Američki fudbal, imamo jasnu sliku o tome koliko se dobro osećamo, ali kvantifikovanje ovih karakteristika kroz jasno objašnjenje o tome šta ovu igru čini sjajnom nije baš jednostavno. Ipak, Američki fudbal nudi mnoge kvalitete kao i mogućnosti izbora. Američki fudbal je najbolji sport na svetu i Jarred Hayne je samo jedan od onih koji su došli do ovog zaključka.

U nastavku je 7 stvari koje čine Američki fudbal velikim:

1. Sjajan timski sport

Košarka je sport 5 na 5. Bejzbol 9 na 9. Američki fudbal nije sport 11 na 11. To je sport 50 na 50, ili minimum 30 na 30. Da bi se nadmetali na visokom nivou 60 minuta svake nedelje, tokom cele sezone, neophodne su zamene na svakoj poziciji sa obe strane lopte. Potom, neophodna je koordinacija svakom od tih pozicija kako u napadu, tako i u odbrani i u specijalnom timu. Čak i stručni štab zahteva više nivoa i zamena za svaku trenersku poziciju. Rezultat svega pomenutog je veliki naglasak na timskom radu kako bi se ostvarili ovi ciljevi.

Na terenu, svih 11 igrača mora da da svoj maksimum, u suprotnom slabosti tima mogu biti iskorišćene. Neophodno je da svih 11 igrača izvršava svoje zadatke u svakoj akciji. Svaki igrač je uključen u svaku akciju, što nije slučaj u drugim sportovima. Van terena, hemija u timu je izuzetno važan faktor. Svi igrači moraju moraju da veruju da se bore za isti cilj kao i da veruju u svoje trenere i saigrače.

2. Strateška igra

Organizacija spiska igrača je ekvivalentna pravljanju male vojske. Kao što jedinstvo u vojsci mora da postoji, tako fudbalski tim identifikuje snagu i slabosti svog protivnika kao i sopstvene, planira strategiju, priprema se za duel sa protivnikom i sprovodi dogovorenu strategiju. Svaki igrač i trener ima svoje ciljeve, dok paralelno sa tim svaki dan pokušavaju da napreduju kako individualno tako i kao tim. Svaka pozicija ima jedinstvene odgovornosti koje moraju da prikažu, bilo da je u pitanju blokiranje, obaranje, hvatanje, trčanje, bacanje, šutiranje ili odbrana. Stručni štab mora da koordiniše sa kompletnim spiskom igrača kako na treningu tako i u toku utakmice.

Tokom utakmice, timovi moraju da teže tome da realizuju strategiju, prilagode kada je to neophodno, da promene mesto gde će napasti, da kontrolišu vreme i menjaju igrače kada je to neophodno. Ova igra zahteva ozbiljnu strategiju u poređenju sa bilo kojim drugim sportom čineći je različitom upravo iz tog razloga. Ako se ovome pridoda neophodna priprema stručnog štaba kroz gledanje utakmica i snimaka sa treninga kako bi učili iz sopstvenih greški i spremili se za narednog protivnika, lako je uvideti zašto je fudbal u mnogo čemu strateška igra.

 3. Fudbal je spektakl

Uz neke sjajne aspekte američke kulture (kada su u pitanju one grandiozne), fudbal je istinski postao spektakl ne samo u SAD, već i širom sveta. 111.5 miliona ljudi u Americi je gledalo Super Bowl XLVII, dok je u totalu sa ostatkom sveta oko 167 miliona gledalaca posmatralo pomenutu utakmicu. NFL je postao veći od same igre – čista zabava. Sportisti svetske klase u svakom timu, bore se kroz pregršt akcija i uzbuđenja, čirlidersice igraju, nastupaju bendovi, avioni nadleću stadione i mnogo više od toga. To je postalo najbolja verzija rijalitija koji možete da dobijete. Ubacite prateće događaje i ogromni stadion  (AT&T stadion Dallas Cowboys-a, ima kapacitet od preko 105.000 ljudi), i poneće vas uzbuđenje.

Ovaj nivo zabave nije samo prisutan u NFL-u: koledž fudbal, školski fudbal i fudbal u drugim zemljama (između ostalog u Kanadi, Meksiku, Japanu, Nemačkoj i Austriji) takođe daju neverovatan značaj navijačima. Fudbal je najpopularniji sport u SAD i neverovatno raste u ostalim zemljama, utičući na sve veći broj ljudi, podizanjem važnosti pružanja zabave navijačima u svakom timu ili ligi.

4. Tempo igre

Uobičajene kritike fudbala, od strane onih koji nisu upućeni u isti, su usmerene na previše prekida, sa malo kontinuirane igre. Problem kod ove diskusije je što ne priznaje vrednost ove “kreni-stani” prirode fudbala. Prosečna akcija u Američkom fudbalu traje otprilike 4-6 sekundi, nakon koje sledi period od 25-40 sekundi pauze. Ovo vreme se koristi za psihofizički oporavak od svake odigrane akcije, da se sagleda poslednja akcija i da se na kraju izvrši priprema za narednu akciju. Ipak, najvažnije je što ovo vreme pruža mogućnost igračima da svaku narednu akciju odigraju sa 100% mogućnosti. Kod ostalih sportova kontinuirana igra retko omogućava sportistima da daju 100% svojih mogućnosti upravo iz razloga je akcija traje non-stop. Umesto da gledamo igrače koji daju ono najbolje od sebe, gledamo ih kako daju ono najbolje od onoga što im je preostalo – što je otprilike od 80-90% od njihovog maksimuma.

Sportovi kao što su evropski fudbal (eng. Soccer), bejzbol, ragbi, kriket, hoker pa čak i košarka takođe sadrže ogromno vreme u kom igrači jednostavno stoje unaokolo u toku same akcije. Ovo je nešto što se jednostavno ne dešava kada je Američki fudbal u pitanju – svaki igrač daje 100% svojih mogućnosti i koncetracije u svakoj akciji, bez da stoji sa strane i ne učestvuje u istoj. Ovo je nešto što samo par sportova – ako ih uopšte ima – mogu da potvrde da je to slučaj kod njih.

5. Intenzivnost igre

Kao što je Vins Lombardi sjajno izjavio, “Fudbal nije kontaktni sport, to sport sudaranja – ples je kontaktni sport.” Fudbal nije za one sa slabim srcem ili umom.Intenzivnost ovog sporta skoro da nije u paraleli sa snažnim udarcima prisutnim u toku utakmice. Ovo zahteva neverovatan fokus i mentalnu snagu, jer je rizik od povrede veoma prisutan.

Dok oni koji su manje upoznati sa igrom tvrde da je fudbal manje intenzivan od sportova kao što je na primer ragbi iz razloga što postoje kacige i zaštita za ramena, izmiče im činjenica da iste ove zaštite mogu biti biti iskorišćene kao oružje u borbi sa protivnikom. Pošto fudbal pruža ovu zaštitu, u isto vreme pruža samopouzdanje i mogućnost da udarite svog protivnika u punoj brzini. Većina udaraca u ragbiju ne izvode se sa istom snagom kao i udarci u Američkom fudbalu.

6. Za svakog postoji pozicija

Bilo da ste visoki 165 ili 205cm, teški 60 ili 150kg, postoji pozicija za vas u ovoj igri. Dok sportovi kao što su košarka ili soccer generalno zahtevaju određenu građu i fitnes nivo, fudbal ima širok spektar pozicija sa različitim funkcijama, stoga traži igrače različitih atletskih sposobnosti i građe. Ako ste visoki 195cm i 140kg teški, ne postoji mnogo sportova kojima se možete baviti, ali u fudbalu možete biti legenda (i često biti veoma dobro plaćeni za to). Iz ovog razloga, ova igra uključuje mnogo više igrača od većine ostalih sportova i podstiče saradnju igrača bez obzira na njihove različitosti.

7. Vrednosti

Jačina, timski rad, posvećenost, strategija, jedinstvo i snaga. Ovo su samo neke od karakterističnih atributa Američkog fudbala. Ovo su stvari, bez svake sumnje, kojima se igrači uče od prvog trenutka kada kroče na teren, do trenutka kada poslednji put oblače dres. Važno je napomenuti da ove vrednosti idu mnogo dalje od fudbala – one su važne u životu. Fudbal je na mnogo načina svet u malom. Uči vas da prevaziđete razlike, ostanete fokusirani na ciljeve i omogućava vam da osetite uspeh na različite načine.

Kada krećete u borbu sa svojim saigračima, to stvara snažno vezivanje. Mnogo prijateljstva su izgrađena na terenu kao i van njega. Fudbal je jedinstvena sila i uči vas važnim lekcijama koje možete nositi sa sobom do kraja života.

Ako imate prijatelja koji može da ima koristi od čitanja ovog artikla, molim vas podelite ga sa njima kako bi razumeli vašu strast koju imate ka igri zvanoj Američki fudbal.